„Albatros“

Dokoni mornari od zabave love 
često albatrose, silne morske ptice, 
na putu nemarne, tihe pratilice 
lađa što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane. 

Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni, 

belim i ogromnim krilima skunjeni 

mašu k’o veslima na obadve strane. 

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan, 

krilati se putnik bori s okovima; 

s lule jedan mornar duva mu dim gadan 

u kljun, drugi mu se ruga skokovima. 

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan; 

Dokoni mornari od zabave love 
često albatrose, silne morske ptice, 
na putu nemarne, tihe pratilice 
lađa što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane. 
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni, 
belim i ogromnim krilima skunjeni 
mašu k’o veslima na obadve strane. 

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan, 
krilati se putnik bori s okovima; 
s lule jedan mornar duva mu dim gadan 
u kljun, drugi mu se ruga skokovima. 

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan; 
on se s burom druži, munjom poji oči, 
ali na tlu sputan i zemlji nevičan, 
divovska mu krila smetaju da kroči.